Сонетни венци - Саша Мићковић

Саша МИЋКОВИЋ

Саша Мићковић је српски песник, рођен је у граду Шпитал, Аустрија, 1980. године, а детињство проводи у Рачи Крагујевачкој, где уз стрица, Радмила Мићковића, почиње са писањем првих сонета. Тада упознаје и Др Миодрага Д. Игњатовића, који му заједно са Радмилом отвара песничку ризницу. Они га усмеравају ка сонетној техници и тада настају прве поетске грумуљице, а песник убрзо изучава преко 50 сонетних форми, и помоћу њих освежава свој стиховез! Саша примењује различите сонетне технике, захтевне краљевске форме. Његова поезија је сплет духовних, филозофских и емотивних нити, које су уплетене у венац од преко 700 сонета! За Сашу је сонет метрички уређена, стилски избрушена песма, коју прати лепршавост музике, савршен склад речи и хармоничност. Сонет је песнички дворац у коме се многе чароликости крију мамећи лепотом изражаја. Зачетник је сонетне форме назване „Клепсидрични сонет у огледалу са акростихом“, а име форми је дао Часлав Ђорђевић, тај сонет је ретроградни и може се читати у оба смера. Мићковић 21.05.2014. године одлази у Париз, вођен жељом за даљим поетским инспирацијама и визијама! Тако настаје и збирка љубавних сонета ,,Распечаћена писма жени,,! Објавио је четири збирке поезије: - Јастреб у олуји, ауторско издање (2011) - Божанска Србија, издавач Беокњига, Београд (2012) - Рачански песнички свитак, коаутор, издавач Народна библиотека Радоје Домановић, Рача (2013) - Духовна зарења, издавач Граматик, Београд (2014) Песме објављује у штампаним и електронским часописима као што су: Књижевне новине, Траг, Пролом, Свитак, Бранковина, Књижевне вертикале, Звездани колодвор, Корени - лист Срба из расејања, Људи говоре (Торонто), Босанска вила, Мајдан, Наслијеђе, Сретања, Словословље, Сизиф, Воштанице, Јесењин, Ријеч, Јеж, Етна, Носорог, Шипак, Авлија магазин, уврштен је у лексикон Српски писци у расејању 1914-2014 и др. Члан је књижевног клуба Бранко Ћопић из Београда.

Духовна зарења - сонети

РЕЧ АУТОРА Поштовани љубитељи писане речи, пред вама је књига сонета која осликава сонетну кошуљицу и потку звуковеза, а версификацијски сонет представља као лирску „вечно свежу поезију“. Сонет у свету има традицију још од Сицилије када је у XIII веку Ђакомо да Лентини саздао први сонетни пехар од страмбота, а код Срба је сонетни првенац објављен 1768. г. и посвећен је жени. Тај сонет има сколастичко - реторску структуру и исписао га је Захарије Орфелин (1726 – 1785). Од тада па до данашњих дана бројни су сонетовесци крстарили поетским небом, српском национу уплићући катрене. Да ли ће моје сонетарење оставити иоле трага по временском пергаменту тешко је сада рећи. Песме које су пред вама исписивао сам задуховљеним речима и уткао у тканицу „Духовног зарења“. Овим песничким грумуљицама сам као неговатељ лирске сонетне технике покушао да вам приближим и сонет као форму са прапочела, а и да духовним нитима освежим поетска чула. Да ли сам верни стражар који сонете брижљиво пази и у њих уплиће „душевне еликсире“ сами ћете оценити, надам се. Збирку „Духовна зарења“ схватите као мој покушај за очувањем сонетних фрески. Вама на дар! Са тек зацветалом срећом вас поздрављам! Срдачно, Саша Мићковић

Божанска Србија - сонети

Од многих „горчина сласти“ настала је лепота ових сонета! Супремација песничке мисли, поготово у песника „зреле мудрости“, што се у овом канцонијеру ваљано стекло, огледа се у самосвести песника и вери у песништво. Нису залуд Хорације и Пушкин писали своје Еxзеги Монументе. Песништво ће трајати – зна и Саша – макар као побуна и сумња, макар као протест неваљалом реду и поретку, биће увек прометејска ватра чак и кад је тај Прометеј окован! Дакле, оно што у овог песника, шумадијског, одмах асоцира на будничара словеначког национа, Прешерна, није само лепо изучен занат филигранисте сонетопевача. Још нешто је ту битно: од два „лица“ је овај златовез: од устрептале интиме, све до пароксизма. Из рецензије Др Миодрага Д. Игњатовића.

Јастреб у олији - песме

У лепом - успелом свакако - споју отворене екскламације, што оваквој поезији једино и "пристаје као рухо" и израђене, не ретко модерне стиховне орнаментике, испевана је сва ова добра, богме и тако потребна песничка књига!Добро "наштимован" поетски инструментариј, предивно од чистих боја, а "шареница" од нежности, па све до громогласничке историјске хуке или, пак, коридбених покајница, ироничних пасажа. к А да ли ће "ларпурлартисти", као одоцнеле пубертетлије, уместо љубави бранити самозадовољство умртвљеног естетског и тобожњег "модернизма" и "пост - постмодернизма", то је већ њихова а не "народна ствар". Из ренецензије Др Миодрага Д. Игњатовића.

Укупно приказа странице